Спортиме. гр:„Свети Пајсије: Хиљаде људи на његовом гробу из свих крајева Грчке – Једино „популарно ходочашће“ које мирише на вечност“

Спортиме. гр:

„Свети Пајсије: Хиљаде људи на његовом гробу из свих крајева Грчке – Једино „популарно ходочашће“ које мирише на вечност“

Друштвена „експлозија“ љубави света према Светитељу последњих година - благословена појава која показује да ништа није изгубљено

...Након пројекције серије која је буквално довела целу Грчку до суза својим освештаним порукама, већ заузета ходочашћа повезана са животом Светог Пајсија доживела су „експлозију“ нових ходочасника. И у Панагуди на Светој Гори, као и у Коници и манастиру Стомио, хиљаде ходочасника журе да осете део благослова који је за собом оставио највећи Светитељ нашег времена...

Верници из свих крајева Грчке стигли су у петак ујутру у Свети манастир Светог Јована Богослова. Пркосећи трошковима и километрима, игноришући врелину сунца, заобилазећи световне радости лета, они у хиљадама одлазе да се одморе на узглављу свете гробнице. Гробница која је бесконачно животворнија од многих живих лутајућих „гробница“ које владају или уче овом пустом земљом.

Сваки ходочасник који физички или ментално клекне пред Светим Пајсијем добија златне кесице бесплатне благодати. Његова душа је исцељена мелемом да нас, упркос нашем паду (индивидуалном и националном), Светитељ неће напустити. Ако је он док је био жив био забринут за своје место, крварио колена од покајања и писао писмо као наслеђе за будућност, колико ће тек сада дотрчати овај „Божји радио-оператер“ који сада емитује своја чуда директно са фреквенције Раја.

Много тога тужног чујемо ових дана, видимо феномене есхатолошког пада, стално смо забринути због најезде таме и њених бесконачних облика. Као људи, пречесто постајемо помрачени овом обесхрабрујућом климом. Али негде ћеш скренути поглед и видети Светог Пајсија на икони, у књизи, на бденију, како те гледа тим погледом дубоке благодати и тихо ти шапуће „...да Његова милост траје довека, алилуја“....

...Видите младе људе, старе људе, породице, путнике из иностранства, сваку врсту класе, образовања и професије, како преплављују стазе којима је Светитељ ходао, тражећи трагове његовог хода, расправљајући о његовим речима у бунарима чистог друштва, одмарајући се у свакој његовој речи која је остала на папиру, призивајући га у сваком мрачном часу, имајући га као штит против сваке мисли маловерја, осећајући га као оца и брата и пријатеља и друга, као откуцај нашег срца који је додат да непрестано куца за Христа и Грчку...